Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "temelni ili centralni ekonomski problemi (Makedonski)". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Univerzitet ,,Sv.Kliment Ohridski"

Praven fakultet-Ki~evo

Disperzirani studii Bitola

Seminarska rabota po predmetot osnovi na

ekonomijata

Tema:Temelni ili Centralni ekonomski problemi

Prilep 2009

SODR@INA

Voved.........................................................................................................3

Temelni ili centralni ekonomski problemi................................4

Komandni ekonomii..............................................................................5

Pazarni ekonomii.................................................................................6

Sopstveni~ki prava..............................................................................6

Pazarna lokacija na resursite..........................................................7

Nevrabotenost.......................................................................................9

Merewe na nevrabotenosta................................................................10

Okunov zakon.........................................................................................10

Vidovi nevrabotenost.........................................................................11

Inflacija..............................................................................................11

Vidovi inflacija.................................................................................13

Pri~ini za pojava na inflacijata...................................................14

Inflacija i nevrabotenost...............................................................14

Zaklu~ok..................................................................................................16

Koristena literatura

Voved

Ekononijata pretstavuva edna od najzna~ajnite stopanski granki vo edna zemja. Taa e dosta zna~ajna za op{estvenoto `iveewe i za lu|eto voop{to. No ne retko taa pretstavuva i eden od najgolemite problemi vo op{estvoto za ~ie re{avawe se zalaga dr`avata.

Naj~esti temelni ekonomski problemi pretstavuvaat pra{awata: {to, kako i za kogo da se proizveduva. Dosta e va`no za proizvodstvo, za koi proizvodi dr`avata }e gi naso~i svoite resursi. Po pra{aweto pak,kako da se proizveduva se misli i na tehnologijata koja se koristi pri proizvodstvoto. Za da znae pretprijatieto koi se najpogodnite proizvodi za svoeto naselenie, potrebno e da se znaat nivnite naviki, vkusovi, obi~ai i sl. Seto toa da se sprovede i da se znae, ne e lesna rabota, pa zatoa toa pretstavuva i problem vo ekonomijata.

No mo`ebi poproblemati~ni pra{awa so koi se soo~uva skoro sekoe op{estvo i ekonomijata vo nego, se nevrabotenosta i inflacijata. Od nevrabotenosta proizleguvaat i drugi problemi kako {to se namaluvaweto na proizvodstvoto, socijalni problemi, problemi od politi~ki karakter i sl. I inflacijata i nejzinoto re{avawe isto taka pretstavuvaat golem problem. Taa se javuva kako rezultat na razli~ni pri~ini, no naj~esto poradi monetarnata neramnote`a.

Kako i da e, ekonomijata vo sekoja dr`ava na najrazli~ni na~ini se obiduva da gi re{i ovie pra{awa, samo so cel podobar i poefikasen `ivot na svoite gra|ani.

TEMELNI ILI CENTRALNI EKONOMSKI PROBLEMI

Ona {to pretstavuva najgolemiot ekonomski problem, e toa {to, kako i za kogo da se proizveduva. Tie pra{awa, odnosno toj problem potrebno e da go re{ava sekoe op{estvo, bez ogled na dostignatiot stepen na ekonomskata razvienost kako i bez ogled na karakterot na ekonomskiot sistem, potrebno e pristapot kon ovie pra{awa da bide vo znakot na retkosta i ograni~enosta na resursite. Vo zavisnost od toa kolkava e zastapenosta na tie resursi vo dr`avata, op{estvoto treba da odlu~i {to }e proizveduva, odnosno kakov vid na dobra i uslugi i vo kolkavi koli~ini }e gi proizveduva istite. Dokolku op{estvoto se opredeli da proizveduva vo pogolemi koli~ini dobra za {iroka potro{uva~ka, vo toj slu~aj ograni~enite i retki resursi }e se alociraat vo sektorite koi proizveduvaat potro{ni dobra, a pomalku od resursite }e ostanat za proizveduvawe na investicioni dobra. Na op{estvoto ostanuva da se re{i kakvi dobra i uslugi }e proizveduva, dali pove}e }e proizveduvaat potro{ni dobra kako na primer {to se avtomobili, televizori, fri`ideri, i sli~no, ili pak pove}e da proizveduvaat hrana i obleka. Ili pak vo proizvodstvoto mo`e pove}e da e zastapeno proizveduvaweto na oru`je za smetka na civilni dobra i uslugi. Vo toj slu~aj, dokolku op{estvoto se re{i za takvo proizvodstvo, toga{ ne ostanuva ni{to drugo, tuku pomalku raspolo`livi sredstva za proizvodstvo na civilnite dobra i uslugi. Ako pak pove}e od raspolo`livite resursi se potro{at vo zdravstvoto, obrazovanieto, kulturata, i sli~no, toga{ za proizvetstvenite procesi }e sostane pomalku od resursite.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]